Depresija nije uvek poremećaj

Pojam depresije i depresivnosti se danas prečesto i neopravdano upotrebljava za svako osećanje tuge, straha i zabrinutosti koji su često prirodne rakcije na emocionalne, životne i egzistencijalne probleme. Nerealno je, neprirodno i besmisleno očekivati dobro raspoloženje tokom čitavog dana, iz nedelje u nedelju. Biti stalno dobro raspoložen je postao modni trend i imperativ.  Biti tužan, ozbiljan i odgovoran je nešto što je nepoželjno u takozvanoj “hemijskoj civilizaciji” prepunoj stimulativni supstanci, alkohola i sedativa koji brišu strah, krivicu i pamćenje, anabolika, prekomernog vežbanja, fit dijeta, kura podmlađivanja, takozvanih  adrenalinskih zabava i vratolomija, traženja novih i pogibeljnih avantura, bez imalo kritičnosti u odnosti na opasnosti koji slede. Cena ovakvih stanja euforije je naknadna teška depresija, gubitak ličnog i moralnog integriteta, nesavladiv osećaj krivice koji se opet mora natapati hemijom.

Za razliku od patološkog stanja  depresivnosti, normalna tuga i zabrinutost kao i strah, otrežnjuju i jačaju  čoveka, približavaju ga sebi i drugima, podstiču na dublje razmišljanje i na traženje novih rešenja i izlaza iz situacije. Podsetiću da su mnoga velika muzička, kniževna i likovna dela  poznati umetnici stvorili upravo u stanjima tuge, očaja i beznađa.

I mladi i stari na udaru

Kod mladih je teskoba (anksiznost) i tuga (depresivnost) često prolazni emocionalni poremećaj zbog ljubavne patnje, nerazumevanja roditelja, problema u školi ili na fakultetu, neprihvaćenosti ili osećanja povređenosti i nepravde. Emocionalno reagovanje mladih, čak i dece, može biti veoma burno i ozbiljno, te zahteva savet psihologa i psihijatra. Nažalost, poremećaji ponašanja i raspoloženja kod mladih su danas često posledica i konzumiranja  alkohola, zloupotrebe psihoaktivnih supstanci, neredovnog spavanja i ishrane, preranog i nekontrolisanog početka seksualnog života, izostanka brige roditelja, loših uzora na javnoj sceni, virtuelne i bezlične komunikacije preko društvenih mreža, ali mogu biti izazvani i telesnom bolešću (hormonski poremećaji, hronične infekcije itd.)

Nasuprot ovome, depresivnost je kod starih najčešće posledica stresnih reagovanja, telesnih bolesti, uzimanja depresinogenih lekova, egzistencijalnih problema, nedostatka podrške mlađih i najbližih ili je problem svođenja životnih računa ali i hroničnih bolova i onesposobljenosti izazvanih telesnim bolestima. Starije ljude za svaku teškoću u prisećanju nekih imena i događaja proglašavaju “dementnim”, leče ih jedno vreme bez prave dijagnostike, a zatim ih salju u staračke domove iako su baka i deka osnov najoptimalnije, takozvane “trogeneracijske porodice”. Tuga (depresija) starih često daje sliku lažne demencije zbog usporenosti psihičkih funkcija (depresivna pseudodemencija koja je lečiva i reverzibilna).

Loše vremenske prilike kao izgovor

Iako je nepobitna činjenica da vremenske prilike, naročito nagle klimatske promene, značajno utiču na opšte psihofizičko stanje našeg organizma, posebno kod ljudi sa osetljivijim neurovegetativnim sistemom, tmurno vreme ne može biti stalni izgovor za naše nezadovoljstvo, neraspoloženje,  lične i profesionalne neuspehe. Iako je Mediteran simbol sunca i dobrog raspoloženja, velike umne i građevinke tvorevine ljudi su napravili i na obalama Baltika, Severnog mora i u Skandinaviji gde sunčanih dana jedva i ima.

Očigledno je da je za naše optimalno funkcionisanje, pored dobrog raspoloženja i hedonizma, neophodna i motivacija, vidni rezultati rada, pa i muka koja posle dovodi do radosti. Otud je pogrešna teza da je loše raspoloženje samo po sebi poremećaj, a veselost garancija dobrog zdravlja i uspešnosti u životu. Naše raspoloženje stalno koleba između izvesnog stepena tuga i radosti, tako da su ova stanja osećanja ne samo u recipročnoj vezi, nego predstavljaju kontinuitet koji oscilira u dnevnim, nedeljnim, mesečnim i drugim ritmovima.

Osnovni dnevni, takozvani “cirkadijalni ritam” je ritam budnosti i spavanja, a u njega su uklopljeni i hormonski i metabolički ritmovi, ritmovi rada unutrašnjih organa, energetski i motorni ritmovi, kao i ritmovi promena raspoloženja. Presudan uticaj na cirkadijalni ritam ima ritam svetla i tame (dana i noći), tako da su i aktivnost organizma i raspoloženje pre svega uslovljeni količinom dnevnog prirodnog svetla (od 3000 luxa pa navies - intenzitet veštačkog osvetljenja se kreće samo u desetinama ili stotinama luksa...). Otud je poznata “sezonska” ili “zimska depresija”, posebno u  severnim krajevima, zbog veoma male kolićine dnevne svetlosti u toku dana. Leči se dopunskim osvetljavanjem ujutro i uveče posebnim lampama koje produkuju veoma jako osvetljenje.

San i dnevna svetlost kao lek

Može se reći da je poremećaj spavanja i poremećaj ritma “spavanje-budnost” simptom depresivnosti u oko 90 % pacijenata, da često predstavlja uvod u anksiozno-depresivna stanja i ozbiljnije depresije. Nasuprot tome, regulisano noćno spavanje i dovoljna izloženost dnevnoj svetlosti, kao i komunikacija sa ljudima a posebno malom decom, siguran je put za izlazak iz depresivnosti koja je emocionalni poremećaj i nema organski uzrok.

Depresije se uslovno mogu podeliti na reaktivne koje su najčešće psihološkog karaktera  (posle gubitka, razdvajanja, stresnog događaja a paradoksalno nekada i nakon postignutog uspeha), i endogene koje su biološkog karaktera i posledica su biohemijskih i endokrinoloških poremećaja u mozgu i organizmu. Veliki broj depresija je posledica telesnih bolesti (na primer smanjena funkcija štitaste žlezde, infekcije, zapaljenja) ili lekova koji se koriste za lečenje bolesti drugih organa i sistema (antihipertenzvi, sedativi itd.).

Prirodno tugovanje i žalost nakon gubitka bliske osobe ne smeju se apriono posmatrati kao poremećaj i lečiti sedativima i antidepresivima. Potrebno je emocionalno pražnjenje (plač), podrška porodice i prijatelja, okretanje novim životnim ciljevima eventualno psihoterapijska podrška … Naravno, sve ovo uz poštovanje vremena koje je priroda predvidela za takozvani “rad žalosti”. Blokiranje osećanja lekovima i hemijsko forsiranje raspoloženja može imati teške psihosomatske posledice (nesanicu, hipetrenziju, poremećaj rada endokrinih žlezda i drugih unutrašnjih organa). Cena davanja lekova protiv prirodne tuge (ako su u pitanju realni gubici  stresne rakcije) je dvostruka  - osim navedenih  psihosomatskih poremećaja i bolesti, kao posledica se javlja i nemogućnost ponovnog uspostavljanja prirodnih emocija i prirodne  emocionalne ravnoteže.

Lečenje lekovima je potrebno ako postoji teška i dugotrajna nesanica, prestanak unosa hrane, gubitak telesne težine, misli o bezvrednosti zivota ili autoagresivni impulsi. U principu, lečenje depresija je kombinovano - psihoterapijsko i medikamentozno, ponekada i uskraćivanjem celonoćnog spavanja (efekat dobar ali kratkotrajan), a iznimno u teškim slučajevima i elektrokonulzivnom terapijom. Kod telesno uzrokovanih depresija se prvo mora lečiti telesna bolest koja je izazvala depresivnost.

Neophodno vreme za oporavak duše i tela

Pomoć neuropsihijatra (psihijatra) je sigurno potrebna  kada se ne vidi izlaz iz problema, kada se misli i problemi vrte u krug, kada se izgubi san i apetit, kada se posumnja u svrsishodnost životnog cilja i isčekuje uvek negativni razvoj događaja.Težinu sopstvene depresivnosti čovek može  samo donekle proceniti sam, pa savetujemo da se tada obavezno obratite stručnjacima neuropsihijatrima ili psihijatrima, makar i radi savetodavnog razgovora. Isto tako depresivnost može biti prvi znak ili uvod u neku ozbiljniju psihičku ili telesnu bolest, što takođe traži savet i pregled neuropsihijatra,

I ne zaboravite osnovni savet: ako doživite gubitak, raskid ili neispunjena očekivanja, zastanite, sačekajte, ne hrlite, ne srljajte dalje! Sačekajte dovoljno dugo da se duša i telo odmore i oporave. Svaki novi udar, nova rana, čak i novo lepo putovanje i zabava, je tada dodatni stres i može produbiti poremećaj. Ne postavljajte sebi velike i nedostižne ciljeve. Šetajte puno po dnevnom svetlu, podignite roletne, sklonite zavese, sedite par sati na terasi.  Lezite uveče na vreme (do 23 h), ustanite na vreme, radite nesto korisno i pomozite sebi i drugima. Izbegavajte alkohol, cigarete, kafu i druge stimulativne napitke. Miris limuna je odličan protiv bezvoljnosti  i neraspoloženja (natrljajte ruke limunom i udišite miris).

Ako je vreme loše, tmurno ili pada kiša, ponesite kišobran i ipak prošetajte . Nigde ne piše da će vam kiša pokvariti raspoloženje. Naprotiv, posle kiše će sigurno granuti sunce!

Prof.dr Nikola N. Ilanković, neuropsihijatar OB MediGroup