Put do dobrog zdravlja

Redovni lekarski pregledi – put do dobrog zdravlja

Dobro zdravlje je kapital koji treba pažljivo pratiti i na vreme u njega ulagati. Redovni pregledi su pouzdan način da se na vreme prepoznaju prvi simptomi i tako spreči veća šteta

BEZ obzira na to koliko smo zauzeti svakodnevnim obavezama neophodno je da imamo vremena i za redovne lekarske preglede kako bi pravovremeno otkrili ili prevenirali bolesti. Pritisnuti svakodnevnim obavezama, često smo prinuđeni da pravimo kompromise, koji se kasnije mogu odraziti na naše zdravlje, kao što su nedovoljno sna ili nepravilna i neregularna ishrana. Zbog svega toga, u prilici smo da previdimo znake i simptome ozbiljnih bolesti ili stanja. Ljudi često saznaju da imaju zdravstveni problem, kao što je  kardiovaskularna ili maligna bolest, tek onda kada je kasno za bilo kakvu terapiju.

 Većina nas se lekaru javlja samo onda kada oseća da nešto nije u redu. Ali, nažalost, mnogi simptomi veoma ozbiljnih bolesti se često ne vide ili ne osete. Zato su redovni lekarski pregledi, bez obzira što u tom trenutku možda nismo bolesni, nezamenjivi i trebalo bi da ih poverite vašem porodičnom lekaru (ili vašem lekaru opšte medicine). Cilj redovnih pregleda je da se potencijalna bolest otkrije u svom ranom stadijumu kada je moguće da se uspešno izleči ili pak da se bolest prevenira poštujući savete lekara za zdrav život. Porodični lekar je taj koji bi trebalo da obavi opšti pregled, uradi neophodne analize i, ako je potrebno, pošalje vas na dodatne specijalističke preglede. On, takođe, vodi računa o svim vašim medicinskim pregledima i nalazima i čuva ih za ubuduće.

Odrasli do 40 godina starosti bi trebalo da idu na redovne lekarske preglede bar jednom u dve godine, a stariji od 40 godina, jedanput godišnje ili češće.

MEDICINSKA ISTORIJA

Anamneza ili medicinska istorija: Pre pregleda trebalo bi da kažete lekaru o navikama u ishrani, fizičkoj aktivnosti, lekovima koje uzimate, da li koristite alkohol ili duvan, rizičnom seksualnim ponašanju, da li je u porodici neko bolovao od karcinoma dojke, prostate, debelog creva ili melanoma, zatim dijabetesa, astme, glaukoma, žutice, bolesti srca i krvnih sudova. Ove informacije su lekaru veoma značajne, jer će na osnovu njih proceniti koliki je vaš rizik da obolite od određenih bolesti, i na osnovu toga će se možda odlučiti da vas pošalje da uradite određene analize.
Fizikalni pregled: Lekar će vam izmeriti visinu, težinu i krvni pritisak, zatim poslušati srce, pluća i karotidne arterije u potrazi za eventualnim poremećajima kao što su, na primer, šum srca, ili poremećaj disajnih organa. Lekar će uz to da pogleda oči, uši, usta i grlo, zatim da palpira (pipne) limfne žlezde, štitnu žlezdu i abdomen. Na kraju, pregledaće kožu u potrazi za kožnim promenama, koje bi mogle da potiču od različitih kožnih bolesti ili karcinoma kože.
Saveti: Posle anamneze i fizikalnog pregleda lekar će porazgovarati sa vama o uočenim faktorima rizika i prodiskutovati o vašim navikama, koje bi trebalo da promenite kako bi ostali zdravi. Lekar će vam, takođe, reći i koje laboratorijske analize treba da uradite, i koliko često treba da ih obavljate.
Laboratorijske analize: Uobičajene analize su za dijabetes, seksualno prenosive bolesti, tuberkolozu, rak prostate i tzv. skrining testovi za bolesti kardiovaskularnog sistema, krvi, bubrega ili jetre. Dodatne analize se rade ukoliko postoje rizici za oboljevanje, a bazirani su na anamnezi ili pregledu.

DETEKCIJA BOLESTI

Krvni pritisak: I nizak i visok krvni pritisak mogu loše da utiču na zdravlje. Visok krvni pritisak može da dovede do infarkta srca ili šloga. Ukoliko je krvni pritisak normalan, redovnim merenjem lekar stiče osnovu sa kojom može da poredi kasnija merenja. Ukoliko jednom uoči da je došlo do promene naložiće redovna, svakodnevna merenja i, ako je potrebno - dodatne analize.
Analiza urina: Analiza urina se rutinski radi da bi ga testirali na prisustvo krvi, šećera, proteina, acetona, bakterija i sl., a koji mogu da ukažu na bolesti bešike, bubrega, jetre, dijabetes, žuticu ili infekciju.
Analiza krvi: U analizu krvi ulazi krvna slika, šećer u krvi, hormoni štitne žlezde, elektroliti (natrijum, kalijum i hlor), holesterol, masnoće i ostale analize, a zavisi od  anamneze i predhodnih rezultata pregleda.
Nivo holesterola: Svaki odrastao čovek bi trebalo da povremeno prekontroliše nivo holesterola u krvi. Povišen holesterol je značajan faktor rizika za bolest koronarnih arterija. Ako je povišen mogu se uraditi dodatni testovi na HDL (dobri) i LDL (loši) holesterol.
Rendgenski snimak pluća: Snimak pluća se radi da bi otkrili ozbiljne bolesti pluća (tuberkolozu, emfizem, rak pluća i sl.) dovoljno rano da možemo da ih uspešno lečimo.
EKG (Elektrokardiogram): Savetuje se da se na prvom pregledu uradi osnovni EKG snimak i, ako je on u redu, da se ponavlja na svakih godinu do dve. EKG pokazuje električnu mapu srčanog rada i može nam ukazati na potencijalne probleme kao što su: infarkt, predinfarktno stanje, nepravilan ritam, uvećanje komora i pretkomora srca, povišen ili smanjen nivo kalijuma u krvi i ostalo.

KARCINOM NA TESTU

Testovi za žene: Mamografiju treba raditi jednom godišnje nakon navršene 40-te godine života, zajedno sa mesečnim samopregledom dojki. Za rano dijagnostikovanje karcinoma grlića materice i karcinoma ženskih polnih organa savetuje se Papanikolau test i ginekološki pregled jednom godišnje. Kod žena sa povećanim rizikom od osteoporoze, radi se merenje gustine kostiju (osteodenzitometrija).
Testovi za muškarce: Pregled prostate i analiza krvi na nivo PSA (Prostata Specifičnog Antigena) su neophodni za rano otkrivanje karcinoma prostate. Pregledi prostate se savetuju muškarcima nakon navršene 50-te godine života, jednom godišnje.
Test stolice na okultno krvarenje: Ovaj test, koji bi trebalo raditi jednom godišnje, utvrđuje da li ima tragova krvi u stolici i služi kao indikator mogućeg karcinoma debelog creva.
Kolonoskopija i fleksibilna sigmoidoskopija: Ovi pregledi se rade da bi se otkrili karcinomi debelog creva. Ako u porodici imate nekoga ko je bolovao od karcinoma debelog creva ili ako lekar uoči druge faktore rizika za karcinom debelog creva, preporučiće vam ove preglede. Kolonoskopija se preporučuje svakih 10 godina. Osobe starije od 50 godina bi trebalo da idu na fleksifilnu sigmoidoskopiju svakih pet godina. 

Centar za prevenciju razvojnih teškoća i ranu razvojnu stimulaciju dece

Razvoj deteta je složen proces i zavisi od unutrašnjih i spoljašnjih faktora i uticaja. Podložan je raznim promenama i ne odvija se uvek skladno, a rana dijagnostika omogućava blagovremeno intervenisanje i praćenje razvoja.

Život deteta i njegov razvoj počinje pre rođenja, još u telu majke, koje čini prvo polje sredinskih i socijalnih uticaja presudnih za razvoj. I zato:

·         Planirajte trudnoću ili se potrudite da saznate što ranije da ste trudni

·         Obratite pažnju na ishranu, kretanje, korišćenje lekova, kozmetičkih preparata, stres ...

·         Redovno kontrolišite trudnoću jer prenatalna iskustva deteta su neizbrisiva i čine zametak budućeg razvoja

Kada se dete rodi pružajte mu vestibularna zadovoljstva, jednostavnije rečeno ljuljajte svoju bebu u naručju jer je ritam otkucaja majčinog srca smiruje. Melodičnost vašeg glasa već poznaje, pa joj pričajte, pevušite. Tako ćete joj uliti poverenje i sigurnost u novom okruženju u kojem se našla. Ubrzo će vas darovati osmehom, dozivaće vas praskavim zvukovima i gukanjem. Ne zaboravite na pokrete zadovoljstva koje beba izvodi. Mamite je kako bi što bolje uvežbala i krenula ručicama u prostor izvan svog tela, pratila pogledom, nešto dodirnula... Na taj način počinje socijalizacija – interakcija i učenje.

Svako dete je spremno da uloži napor da bi nešto uvežbalo, osvojilo i krenulo dalje. Roditelji imaju veliku ulogu i odgovornost da detetu osim nege pruže dovoljno stimulacija i iskoriste njegove pokretačke potencijale. Plastičnost dečijeg mozga u najranijem uzrastu je velika i odlično reaguje na sve vrste impulsa iz spoljne sredine. Genetski program je dat, predispozicije postoje, ali rana iskustva su ta koja podstiču moždane strukture i funkcije. Impulsi čine nervne puteve prohodnim, moždane veze jakim, stabilnim, efikasnim. Oni putevi koji se ne koriste bivaju eliminisani.

Prva godina života je prva stepenica koju dete osvoji. Sve što se događa, dešava se po prvi put i veoma je važno za dalji razvoj. Ne postoji period u životu u kome se ovlada tako velikim brojem veština kao u ovom periodu. Zato, uz pomoć ove skraćene liste provere, obratite pažnju na sledeća odstupanja u razvoju:

·         Usmerenost pažnje–svestnost: da li razgleda stvari u prostoriji, zagleda nešto 30 sekundi?

·         Posezanje za predmetom: da li grabi predmet i vuče ga ka sebi?

·         Prepoznavanje odnosa ja-ti: da li se osmehuje kad mu se smeškate, klima glavom, taši rukama i skriva se?

·         Prepoznaje gde je mama: da li se okreće prema majci na pitanje „gde je mama“?

·         Da li razume zabranu 'ne-ne'?

·         Komunicira pri odlasku – da li maše 'pa-pa'?

Isto tako, uočite sledeće oblike ponašanja:

·         Da li pokazuje interesovanje za drugu decu?

·         Da li se pretvara da razgovara telefonom, vozi auto, hrani lutku ...?

·         Da li koristi kažiprst da nešto pokaže?

·         Da li donese predmet u želji da vam ga pokaže?

·         Da li se odaziva na ime?

·         Da li prati vaš prst i pravac pokazivanja?

·         Da li ste se nekad zapitali ili posumnjali u nešto što ste primetili (da li je moje dete...?)

Razvoj do treće godine je sledeća stepenica kojom će se dete popeti. Moguće su promene, jer se zahtevi kojima dete teži i koje mu drugi postavljaju povećavaju. Razvojne etape su međusobno povezane i uslovljene. Trogodišnje dete zna da kaže svoje ime, koliko ima godina, kog je pola, da pokaže glavne delove tela, ponešto ume samo da svuče i obuče, da jede... Razume govor, govor je razvijen, za sebe koristi zamenicu ’ja’, zna kratke pesmice, da imitira, da se igra predmetima.

Na sledećem nivou, od 4. do 6./7. godine, razvoj se odvija pre svega uvežbavanjem pokreta i veština. Pokreti i tonus se prilagođavaju predmetima, aktivnostima, teži se preciznosti, samostalnosti i dete procenjuje šta može. Upotrebljava jednu ruku kao dominantnu. Ostvaruje prva druženja, osećanja izražava rečima, manje motorno. Traga za uzročno-posledičnim relacijama. Zna da složi sliku iz delova, da ispriča dogadjaj ili kratku priču.

Razvojni poremećaji se na ovom uzrastu lakše prepoznaju. Možda su začeci bili prisutni i ranije, diskretni, manje upadljivi, zanemareni. Šta god, dragoceno vreme je propušteno za intervenciju i verovatno će biti potrebno više rada, truda i vremena kako bi se propušteno nadoknadilo. S druge strane, polazak u školu se bliži, a roditelji postaju sve zabrinutiji, nestrpljiviji i zahtevniji. Za školu je potreban 'kapital' koji se ne troši, već uvećava. Ipak, decu ne smemo plašiti školom.

Dinamika razvoja nam omogućava da prepoznamo i pravovremeno interevenišemo kod mogućih poremećaja. Ponašanje je najuočljiviji pokazatelj razvojnih sposobnosti. Približno je jednako kod sve dece tako da se može proceniti da li ponašanje odgovara uzrastu deteta. To nam omogućava da ga stimulišemo i usmerimo u željenom pravcu. Kao i svi mališani i deca sa smetnjama u razvoju prolaze istim putem. Oštećenja čula ili motorike, zatim usporen ili neujednačen razvoj jedne ili više oblasti funkcionisanja remete celovit pristup informacijama. To dalje utiče na saznajne funkcije, govor i osećanja, i u celini na razvoj potencijalnih sposobnosti deteta.

Da bi se to blagovremno sprečilo, ublažilo ili stimulisao dalji razvoj, potreban je multidisciplinaran pristup i saradnja svih službi koje vode brigu o deci. Tu pre svega mislimo na pedijatre i razvojna savetovališta. Oni su ti koji redovnim pregledima mogu da uoče različita odstupanja od onih diskretnih, pa do složenijih. Postupak može biti preventivan ili dijagnostički, usmeren na druge specijalističke službe. Ukoliko se poteškoće ne primete ili olako shvate može, u kasnijem uzrastu, doći do pojave različitih odstupanja koja dalje remete, produbljuju ili usložnjavaju razvoj deteta.

Tretman bi trebalo započeti što ranije i na taj način stvoriti optimalne uslove za ispoljavanje i razvoj deteta. Veoma je važna saradnja sa roditeljima, timski rad, i praćenje kao sastavni deo tretmana.

Centar za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju (C.S.P.E.R) koji je počeo sa radom u Opštoj bolnici MEDIGROUP pruža stručnu pomoć roditeljima i deci koja imaju teškoće u razvoju u oblasti motorike, govora, saznavanja i emocija, i vrši procenu funkcionalnog nivoa deteta i sprovodi tretman.

Tim stručnjaka čine defektolozi različitog profila (logopedi, oligofrenolozi, somatopedi, fizioterapeuti, okupacioni terapeuti, psiholozi). U radu se koristi nekoliko različitih metoda, a to su: reedukacija psihomotorike, senzorna integracija, DIR/Floortime, logopedski tretman uz korišćenje digitalnog logopedskog seta (Behringer), psihološka procena pomoću testova i tereapijski razgovori sa psihoterapeutom. Obratite nam se, a mi ćemo vam pružiti potrebnu stručnu pomoć. 

Tatjana Govedarica, spec.opšte defektologije, reedukator psihomotorike