Razvoj deteta je
složen proces i zavisi od unutrašnjih i spoljašnjih faktora i uticaja. Podložan
je raznim promenama i ne odvija se uvek skladno, a rana dijagnostika omogućava blagovremeno
intervenisanje i praćenje razvoja.
Život deteta i
njegov razvoj počinje pre rođenja, još u telu majke, koje čini prvo polje
sredinskih i socijalnih uticaja presudnih za razvoj. I zato:
·
Planirajte trudnoću ili se potrudite da saznate što ranije
da ste trudni
·
Obratite pažnju na ishranu, kretanje, korišćenje lekova,
kozmetičkih preparata, stres ...
·
Redovno kontrolišite trudnoću jer prenatalna iskustva
deteta su neizbrisiva i čine zametak budućeg razvoja
Kada se dete rodi pružajte
mu vestibularna zadovoljstva, jednostavnije rečeno ljuljajte svoju bebu u
naručju jer je ritam otkucaja majčinog srca smiruje. Melodičnost vašeg glasa
već poznaje, pa joj pričajte, pevušite. Tako ćete joj uliti poverenje i
sigurnost u novom okruženju u kojem se našla. Ubrzo će vas darovati osmehom,
dozivaće vas praskavim zvukovima i gukanjem. Ne zaboravite na pokrete
zadovoljstva koje beba izvodi. Mamite je kako bi što bolje uvežbala i krenula
ručicama u prostor izvan svog tela, pratila pogledom, nešto dodirnula... Na taj
način počinje socijalizacija – interakcija i učenje.
Svako dete je
spremno da uloži napor da bi nešto uvežbalo, osvojilo i krenulo dalje. Roditelji
imaju veliku ulogu i odgovornost da detetu osim nege pruže dovoljno stimulacija
i iskoriste njegove pokretačke potencijale. Plastičnost dečijeg mozga u
najranijem uzrastu je velika i odlično reaguje na sve vrste impulsa iz spoljne
sredine. Genetski program je dat, predispozicije postoje, ali rana iskustva su
ta koja podstiču moždane strukture i funkcije. Impulsi čine nervne puteve
prohodnim, moždane veze jakim, stabilnim, efikasnim. Oni putevi koji se ne
koriste bivaju eliminisani.
Prva godina života
je prva stepenica koju dete osvoji. Sve što se događa, dešava se po prvi put i
veoma je važno za dalji razvoj. Ne postoji period u životu u kome se ovlada
tako velikim brojem veština kao u ovom periodu. Zato, uz pomoć ove skraćene
liste provere, obratite pažnju na sledeća odstupanja u razvoju:
·
Usmerenost pažnje–svestnost: da li razgleda
stvari u prostoriji, zagleda nešto 30 sekundi?
·
Posezanje za predmetom: da li grabi predmet i vuče ga ka sebi?
·
Prepoznavanje odnosa ja-ti: da li se osmehuje
kad mu se smeškate, klima glavom, taši rukama i skriva se?
·
Prepoznaje gde je mama: da li se okreće prema majci na pitanje „gde je mama“?
·
Da li razume zabranu 'ne-ne'?
·
Komunicira pri odlasku – da li maše 'pa-pa'?
Isto tako, uočite
sledeće oblike ponašanja:
·
Da li pokazuje interesovanje za drugu decu?
·
Da li se pretvara da razgovara telefonom, vozi auto,
hrani lutku ...?
·
Da li koristi kažiprst da nešto pokaže?
·
Da li donese predmet u želji da vam ga pokaže?
·
Da li se odaziva na ime?
·
Da li prati vaš prst i pravac pokazivanja?
·
Da li ste se nekad zapitali ili posumnjali u nešto što
ste primetili (da li je moje dete...?)
Razvoj do treće
godine je sledeća stepenica kojom će se dete popeti. Moguće su promene, jer se zahtevi
kojima dete teži i koje mu drugi postavljaju povećavaju. Razvojne etape su međusobno
povezane i uslovljene. Trogodišnje dete zna da kaže svoje ime, koliko ima
godina, kog je pola, da pokaže glavne delove tela, ponešto ume samo da svuče i
obuče, da jede... Razume govor, govor je razvijen, za sebe koristi zamenicu ’ja’,
zna kratke pesmice, da imitira, da se igra predmetima.
Na sledećem nivou,
od 4. do 6./7. godine, razvoj se odvija pre svega uvežbavanjem pokreta i veština.
Pokreti i tonus se prilagođavaju predmetima, aktivnostima, teži se preciznosti,
samostalnosti i dete procenjuje šta može. Upotrebljava jednu ruku kao
dominantnu. Ostvaruje prva druženja, osećanja izražava rečima, manje motorno.
Traga za uzročno-posledičnim relacijama. Zna da složi sliku iz delova, da
ispriča dogadjaj ili kratku priču.
Razvojni poremećaji
se na ovom uzrastu lakše prepoznaju. Možda su začeci bili prisutni i ranije,
diskretni, manje upadljivi, zanemareni. Šta god, dragoceno vreme je propušteno
za intervenciju i verovatno će biti potrebno više rada, truda i vremena kako bi
se propušteno nadoknadilo. S druge strane, polazak u školu se bliži, a roditelji
postaju sve zabrinutiji, nestrpljiviji i zahtevniji. Za školu je potreban
'kapital' koji se ne troši, već uvećava. Ipak, decu ne smemo plašiti školom.
Dinamika razvoja
nam omogućava da prepoznamo i pravovremeno interevenišemo kod mogućih
poremećaja. Ponašanje je najuočljiviji pokazatelj razvojnih sposobnosti.
Približno je jednako kod sve dece tako da se može proceniti da li ponašanje
odgovara uzrastu deteta. To nam omogućava da ga stimulišemo i usmerimo u
željenom pravcu. Kao i svi mališani i deca sa smetnjama u razvoju prolaze istim
putem. Oštećenja čula ili motorike, zatim usporen ili neujednačen razvoj jedne
ili više oblasti funkcionisanja remete celovit pristup informacijama. To dalje
utiče na saznajne funkcije, govor i osećanja, i u celini na razvoj
potencijalnih sposobnosti deteta.
Da bi se to
blagovremno sprečilo, ublažilo ili stimulisao dalji razvoj, potreban je
multidisciplinaran pristup i saradnja svih službi koje vode brigu o deci. Tu
pre svega mislimo na pedijatre i razvojna savetovališta. Oni su ti koji redovnim
pregledima mogu da uoče različita odstupanja od onih diskretnih, pa do
složenijih. Postupak može biti preventivan ili dijagnostički, usmeren na druge
specijalističke službe. Ukoliko se poteškoće ne primete ili olako shvate može,
u kasnijem uzrastu, doći do pojave različitih odstupanja koja dalje remete,
produbljuju ili usložnjavaju razvoj deteta.
Tretman bi trebalo
započeti što ranije i na taj način stvoriti optimalne uslove za ispoljavanje i
razvoj deteta. Veoma je važna saradnja sa roditeljima, timski rad, i praćenje
kao sastavni deo tretmana.
Centar za
specijalnu edukaciju i rehabilitaciju (C.S.P.E.R) koji je počeo sa radom u
Opštoj bolnici MEDIGROUP pruža stručnu pomoć roditeljima i deci koja imaju
teškoće u razvoju u oblasti motorike, govora, saznavanja i emocija, i vrši
procenu funkcionalnog nivoa deteta i sprovodi tretman.
Tim stručnjaka čine
defektolozi različitog profila (logopedi, oligofrenolozi, somatopedi,
fizioterapeuti, okupacioni terapeuti, psiholozi). U radu se koristi nekoliko
različitih metoda, a to su: reedukacija psihomotorike, senzorna integracija, DIR/Floortime,
logopedski tretman uz korišćenje digitalnog logopedskog seta (Behringer),
psihološka procena pomoću testova i tereapijski razgovori sa psihoterapeutom.
Obratite nam se, a mi ćemo vam pružiti potrebnu stručnu pomoć.
Tatjana Govedarica,
spec.opšte defektologije, reedukator psihomotorike
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.