Ishrana u danima posta

Praktikovanje posta zahteva specifičnu ishranu, a da promenjen režim ishrane ne bi doveo do zdravstvenih poremećaja neophodno je povesti računa o nekoliko osnovnih stvari

  

Praktikovanje posta zahteva specifičnu ishranu u smislu da se neke namirnice koje se inače koriste u redovnoj ishrani ne koriste tokom posta. Radi se o namirnicama životinjskog porekla – mesu i njegovim prerađevinama, mleku, mlečnim proizvodima, masnoćama životinjskog porekla i jajima.

Osnova ishrane tokom posta su žitarice, voće, povrće, riba i biljne masnoće. To praktično znači da se organizam navikava na hranu koja je najčešće manje masna, manje začinjena i manje zahtevna za procese varenja, ili ono što često nazivamo "lakšom" hranom. Ljudi koji poste na vodi isključuju iz ishrane i sve vrste biljnih masti, tako da je njihova ishrana još specifičnija i reduktivnija.

Kako promenjen režim ishrane ne bi doveo do zdravstvenih poremećaja usled deficita nekih hranljivih materija, ishrana i tokom posta treba da je redovna, što znači tri glavna obroka i dve užine, a zatim i raznovrsna, sa adekvatnim unosom proteina, ugljenih hidrata, masti, mineralnih materija i neophodnih vitamina.

Izbor namirnica je veoma važan. Pravilan izbor hrane se odnosi na zastupljenost različitih kategorija namirnica. Unos proteina treba da je iz ribe, jogurta, sira i kiselog mleka,  ugljenih hidrata iz različitih vrsta povrća i žitarica, a masti iz nerafinisanih biljnih ulja. Količinu prostih šećera, odnosno slatkiša, treba smanjiti bez obzira na to da li se u pripremi ovih prehrambenih proizvoda koriste isključivo posni sastojci. Voće treba da bude prvi izbor kada osoba želi da se zasladi.

Ovako pravilno uravnotežena ishrana će obezbediti očuvanje zdravlja, pa ako se ispoštuju ovi principi nema zdravstvenih razloga da se post bilo kome zabrani.

Nepravilna ishrana, bez obzira da li se radi o nedovoljnom ili prekomernom unosu, ili je neuravnotežena pa oskudeva u važnim sastojcima, predstavlja zdravstveni rizik i za zdrave osobe, posebno za osetljivije kategorije stanovništva kao što su deca, trudnice, stari i bolesni. Isto važi i za ishranu u vreme posta. Svako ko ima bilo kakve dileme da li će mu post promeniti zdravstveno stanje u smislu pogoršanja mora se o tome posavetovati sa svojim lekarom.

Post, na način na koji ga najveći broj vernika praktikuje, ne mora nužno biti i kalorijski siromašniji unos. Naime, post veoma retko dovodi do mršavljenja jer se, iako je ishrana promenjena u smislu izbora namirnica, ishrana ne menja u smislu energetskog unosa. Ponekad, kad se prednost da povećanom unosu proizvoda od žitarica (hleb, peciva, pite sa povrćem...) može dovesti i do povećanja telesne mase. Dakle, post nije dijeta i ne bi ni trebalo da se koristi kao dijeta.

Ljudi koji poste svedoče o tome da post doprinosi i njihovom mentalnom i duhovnom funkcionisanju. Osećaju smirenje, zajedništvo sa bližnjima, milosrđe, kao i mentalnu i telesnu disciplinu. U skladu sa pomenutim, post bi trebalo da doprinese tome da odnosi sa bližnjima budu topliji, kvalitetniji i oslobođeni negativnih aspekata međusobne komunikacije bez obzira da li se ona odnosi na porodične ili poslovne kontakte.

Kako se i ovaj veliki post završava velikim verskim praznikom, treba obratiti pažnju da božićni ručak i drastična promena ishrane u odnosu na period posta, ne nanesu zdravstvene štete.

Šta je to što bi bilo racionalno ponašanje kad je ishrana u pitanju? Valjalo bi postepeno menjati način ishrane uvažavajući činjenicu da je organizmu potrebno neko vreme da se prilagodi na promenu. Ovo vreme potrebno za prilagođavanje je različito od osobe do osobe i zavisi od godina starosti i zdravstvenog stanja, ali postoji za svakoga i iznosi od nekoliko dana do nekoliko nedelja.

Period prilagođavanja će biti olakšan ako se u ishranu postepeno uvode namirnice koje su tokom posta bile isključene iz ishrane. Najbolje je da u prvim danima po okončanju posta dominantna hrana životinjskog porekla budu niskomasni mlečni proizvodi poput mladog sira, jogurta ili kiselog mleka, i posnija mesa - piletina, ćuretina i teletina. Pohovana i pržena hrana nisu dobar izbor nikada, a naročito ne u ovom periodu. Neka meso bude pripremljeno na drugi način, pečeno ili kuvano. Kod jaja treba poštovati princip: ne više od četiri nedeljno.

I dalje u ishrani treba da bude zastupljena dovoljna količina povrća, voća i žitarica kao i tokom posta. Pokušajte takođe da zadržite naviku korišćenja ribe u ishrani, i neka ona na tanjiru bude barem dva puta nedeljno. Osim što će to biti korisno za zdravlje, olakšače i period prilagođavanja na masniju hranu posle višenedeljnog posta.

Naročito je važno da ni količinski ne treba preterivati kada je hrana u pitanju. Truditi se da i na božićnom ručku jedete umereno, a raznovrsno. Tegobe koje često prate neumerenost u jelu, kao što su nadimanje, nadutosti, osećaj prepunjenosti trbuha, pojačani gasovi, pa čak i bolovi u stomaku, osećaj mučnine i povraćanje, mogu pokvariti svaki praznik.

Kako hrana ne služi samo da utoli glad, već i da obezbedi funkcionisanje tela, kako u njegovim osnovnim zahtevima, tako i u situacijama posebnih potreba, i posle završetka posta treba poštovati pomenuta važna pravila koja se odnose na ishranu: redovni obroci i pravilan izbor namirnica. 

Dr Olga Hadžić

specijalista higijene, specijalista psihijatrije

Dom zdravlja Dr Ristić, članica Medigroup