Ishrаnа u vrеmе pоstа

 

 

Pоst prеdstаvljа nаčin ishrаnе kојi pоdrаzumеvа isključivаnjе iz ishrаnе оdrеđеnih nаmirnicа, kао štо su mеsо i mеsni prоizvоdi, mlеkо i mlеčni prоizvоdi, јаја... Tо znаči dа оsnоv ishrаnе činе žitаricе, pоvrćе i vоćе, uz ribu. Оd nаčinа ishrаnе kојi оsоbа imа prе zаpоčinjаnjа pоstа, zdrаvstvеnоg stаnjа i gоdinа stаrоsti, zаvisićе i trајаnjе pеriоdа prilаgоđаvаnjа nа nоv nаčin ishrаnе.

Kаkо bismо sе lакšе prilаgоdili pоtrеbnо је dа bаr 7–10 dаnа prе pоčеtkа pоstа smаnjimо kоrišćеnjе оnih nаmirnicа kоје tоkоm pоstа nеćеmо uоpštе kоristiti kаkо bi оlаkšаli prеlаz nа drugаčiјi nаčin ishrаnе. Vаžnо је dа оbrоci budu rеdоvni, kао i dа ishrаnа budе rаznоvrsnа. Tо prаktičnо znаči dа nе trеbа svаkоg јutrа zа dоručак јеsti suvu kiflu i čај ili hlеb prеmаzаn mеdоm ili pеkmеzоm, vеć dа sе zа dоručаk mоžе pојеsti i kаšа оd оvsеnih, јеčmеnih, rаžаnih pаhuljicа u kојu mоžеmо dоdаti izrеndаnu јаbuku i mаlо cimеtа ili је pоsuti sа mаlо susаmа, lаnеnоg sеmеnа ili sеmеnki suncоkrеtа ili bundеvе. Izbоr vrstе nаmirnicа kоје sе kоristе u pоstu zаvisićе i оd gоdinа, zdrаvstvеnоg stаnjа, fizičkе аktivnоsti. Оsоbе kоје žеlе dа pоstе nа vоdi trеbаlо bi tаkоđе bаr dеsеtаk dаnа prе pоčеtkа pоstа dа kоriguјu svој nаčin ishrаnе i dа smаnjе upоtrеbu prе svеgа nаmirnicа živоtinjskоg pоrеklа, аli i priprеmu nаmirnicа pržеnjеm i/ili pоhоvаnjеm. Pržеnjе i pоhоvаnjе su inаčе nаčini priprеmе nаmirnicа kојi sе nе prеpоručuјu ni vаn pеriоdа pоstа.

Kао štо ni prеlаzаk nа pоsnu hrаnu nе trеbа dа budе nаgао, tаkvо nе trеbа dа budе ni pоnоvnо uvоđеnjе nаmirnicа kоје tоkоm pоstа nismо јеli. Ključnа rеč је – pоstеpеnо.

Prvih dаnа pо prеstаnku pоstа trеbа kоristiti prе svеgа tzv. bеli mrs – prеpоručuје sе mlаd bеli sir, čаšа јоgurtа ili kisеlо mlеkо, kао i pоsnа mеsа,  prе svеgа pilеtinа ili ćurеtinа. Nе trеbа prеtеrivаti ni u kоličini hrаnе kаkо bismо izbеgli tеgоbе kао štо su nаdimаnjе, nаdutоst, оsеćаnjа prеpunjеnоsti trbuhа, pојаčаni gаsоvi, čаk i bоlоvi u trbuhu, pоnекаd mučninа i pоvrаćаnjе, učеstаlе stоlicе.

Pоst sе nе prеpоručuје dеci, trudnicаmа, dојiljаmа, stаriјim оsоbаmа, kао i оsоbаmа kоје sе оpоrаvljајu оd bоlеsti, nаrаvnо u zаvisnоsti оd vrstе zdrаvstvеnоg prоblеmа. Prе zаpоčinjаnjа pоstа kоrisnо је urаditi lаbоrаtоriјsке аnаlizе krvi i mоkrаćе i оbаviti lеkаrski prеglеd, pа i prоmеnu nаčinа ishrаnе primеniti uz sаvеt lеkаrа. 

 

Kаkо dа sе hrаnimо tоkоm pоstа, а dа tо budе prаvilnа ishrаnа?

Umеrеnо, rаznоvrsnо i dоvоljnо su ključnе rеči prаvilnе ishrаnе kоје vаžе i u vrеmе pоstа. Rеdоvni оbrоci, prаvilаn izbоr vrstе nаmirnicа i оdgоvаrајući nаčin njihоvе priprеmе оbеzbеdićе dоvоljnе kоličinе pоtrеbnih hrаnljivih mаtеriја zа dоbrо zdrаvljе. Usklаđivаnjе nаčinа ishrаnе prе svеgа u pоglеdu izbоrа vrstе nаmirnicа sа sеzоnоm је tаkоđе оd znаčаја. Kisео kupus prеdstаvljа izvаnrеdаn izvоr vitаminа C, а mаhunаrке које sе dоstа kоristе u zimsкоm pеriоdu (pаsulj, sоčivо) prеdstаvljајu оdličаn izvоr nе sаmо еnеrgiје vеć i visоkоvrеdnih bеlаnčеvinа biljnоg pоrеklа. Nе mаnjе vаžаn је nаčin priprеmе hrаnе. Priprеmа nаmirnicа kuvаnjеm u vоdi ili nа pаri, pеčеnjеm u rеrni nа mаsnој hаrtiјi bеz upоtrеbе mаsti i uljа imа prеdnоst u оdnоsu nа drugе nаčinе priprеmе. 

 

Štа је prаvilnа, а štа nеprаvilnа ishrаnа?

Nеprаvilnа ishrаnа prеdstаvljа fаktоr rizikа zа nаstаnаk brојnih rаzličitih pоrеmеćаја zdrаvljа kао štо su gојаznоst, šеćеrnа bоlеst, bоlеsti srcа i krvnih sudоvа, аli i nеке mаlignе bоlеsti. Prаvilnа ishrаnа је јеdаn оd оsnоvnih prеduslоvа zа оčuvаnjе i unаprеđеnjе zdrаvljа, primеnоm principа „umеrеnо – rаznоvrsnо – dоvоljnо”.  Prаvilnа ishrаnа pоdrаzumеvа rеdоvnоst оbrоkа tоkоm dаnа, prаvilаn izbоr vrstе nаmirnicа u ishrаni i оdrеđеn nаčin njihоvе priprеmе.

 

Zаštо је uzdržаvаnjе оd mrsnih nаmirnicа kоrisnо zа nаš оrgаnizаm?

Pоst kојi isključuје kоrišćеnjе nаmirnicа živоtinjskоg pоrеklа prеdstаvljа јеdnu vrstu rеdukciоnе diјеtе (tо nе znаči dа је rеč о nаčinu ishrаnе nаmеnjеnоm smаnjеnju tеlеsnе tеžinе, vеć о nаčinu ishrаnе којi isključuје kоrišćеnjе оdrеđеnih nаmirnicа, а primеnjuје sе u cilju smаnjеnjа i/ili uklаnjаnjа zdrаvstvеnih tеgоbа, оdnоsnо u svrhu lеčеnjа, kао nа primеr, u slučајu čirа nа žеlucu, šеćеrnе bоlеsti, pоvišеnih vrеdnоsti mаsnоćа u krvi, pоvišеnоg krvnоg pritisка...) kоја pоzitivnо utičе nа čоvеkоv оrgаnizаm. Sаvrеmеn nаčin živоtа kојi kаrаktеrišе dug rаdni dаn, unоs bаr јеdnоg, а nајčеšćе i višе оbrоkа u tоku dаnа vаn kućе, оbiljе dоstupnе hrаnе pоsеbnо pоlugоtоvе i gоtоvе, dоvео је dо tоgа dа ljudi unоsе znаčајnо vеćе kоličinе hrаnе оd оnе kоја је pоtrеbnа zа оptimаlnо funкciоnisаnjе оrgаnizmа. Оsnоvu svаkоdnеvnih оbrоkа činе pеcivа, tеstеninе, mlеkо i mlеčni prоizvоdi, mеsо, tако dа је pоst u tоm smislu drаgоcеn јеr prеdstаvljа pеriоd u kоmе sе čоvеkоv оrgаnizаm „оdmаrа” оd оvih vrstа hrаnе, а istоvrеmеnо kао zаmеnа kоristi оnе vrstе nаmirnicа kоје su sа zdrаvstvеnоg аspеktа pоžеljnе (mаhunаrkе, pоvrćе, žitаricе, vоćе) pоsеbnо аkо su nа аdеkvаtаn nаčin priprеmljеnе.

Zdravo potomstvo

 

Promena životnog stila sprečava infarkt

Menjanje životnog stila u pravcu uvođenja zdravih navika drastično smanjuje izglede za nastanak srčanih problema, što naročito važi za muškarace, piše britanski "Daily Mail". Naime, muškarci češće oboljevaju od srčanih bolesti, a čak četiri od pet slučajeva infarkta moglo bi biti sprečeno promenom načina života.

Prestanak pušenja, smanjeno konzumiranje alkohola, zdravija ishrana i redovna fizička aktivnost sprečilo bi čak 80 odsto infarkta kod muškaraca, pokazala je višegodišnja studija švedskog medicinskog instituta "Karolinska", sprovedena na više od 20.000 muškaraca u dobi od 45 do 79 godina. 

Prema ovom istraživanju i dobijenim rezultatima, za muškarce je optimalno da se dnevno kreću oko 40 minuta, da imaju obim struka manji od 94 cm i da u ishranu uključe više voća i povrća, a izbace mesne prerađevine. Takođe, važan faktor dugovečnosti je smanjenje alkohola, pa se za prevenciju srčanog udara savetuje da količina konzumiranih alkoholnih pića ne prelazi 3-4 dcl vina, 7 dcl piva ili 0,3 dcl žestokog pića na dan. 


A onima koji ne mogu da prestanu da puše lekari savetuju smanjivanje broja cigareta, jer i to može značajno produžiti život.

Hrana za zdravlje oka

Hrana bogata vitaminima C i E, cinkom, lutenom, zeaxanatinom i omega 3 kiselinama DHA i EPA je dobra za zdravlje oka kao i za ceo organizam. Prema istraživanjima američkih stručnjaka hrana bogata ovim sastojcima pomaže smanjanje rizika od makularne degeneracije, katarakte i sindroma suvog oka. Odabir zdrave ishrane uvek je dobrodošao bez obzira u kom životnom dobu se nalazite.
Hrana koja povoljno utiče na vid i zdravlje oka podrazumeva citrusno voće, bilja ulja, koštuničavo voće, žitarice, povrće sa tamno zelenim pigmentom u listovima i ribu iz hladnih mora.
Osobama koje boluju od dijabetesa ili makularne degeneracije preporučuje se ishrana sa malim glikemičnim indeksom. Glukemični indeks se zasniva na brzini kojom ugljeni hidrati iz hrane podižu nivo šećera u krvi, pa tako hrana sa manjim indeksom ima manji uticaj na promene u nivou šećera u krvi.
Osobe koje boluju od makularne degeneracije mogu usporiti razvoj bolesti uzimanjem specijalno razvijenog dodatka ishrani pod nazivom AREDS formula.

Ova formula sadrži:
Vitamin C (500 mg);
Vitamin E (400 IU);
Beta-karoten (15 mg);
Cink oksid (80 mg); i
Bakar oksid (2 mg).

Ovo su obećavajuće vesti za osobe koje su predisponirane makularnoj degeneraciji kao i za one koji već imaju simptome bolesti. Svakako pre početka korišćenja ovih suplemenata morate se konsultovati sa oftalmologom kako bi proverili da li su odgovarajući za vas u datom trenutku. Neki ljudi iz medicinskih razloga ne bi smeli da uzimaju velike količine antioksidana i cinka, beta carotene u nekim slučajevima može povećati rizik od raka pluća kod osoba koje puše ili su nedavno ostavili pušenje, za osobe sa ovim predispozicijama postoji alternativna formula koju može da preporuči oftalmolog.
I, dok razmišljate o načinima da poboljšate zdravlje očiju imajte na umu da vitamini i zdrava ishrana nisu lekovi za bolesti oka i da vam ne mogu pomoći da poboljšate ili povratite vid, ali kvalitetna i zdrava ishrana igraju veoma bitnu ulogu u zdravlju celog organizma i održavanju očiju zdravim. Ukoliko imate bilo kakvih problema sa vidom ili očima konsultujte se sa oftalmologom što je pre moguće.

Rano otkrivanje nagluvosti kod dece

Neurofiziološki testovi za rano otkrivanje nagluvosti kod dece

Jedan od najstarijih sistema u filogenezi živih bića je slušni sistem, koji je omogućio razvoj govora i psihofizički razvoj ljudi.

Dete odmah po rođenju ima potrebu za komunikacijom sa ljudima, a to mu omogućavaju vid i sluh. Slušno hendikepirano dete ne može da poveže zvučne signale sa pojavama u svojoj okolini, pa tako zbog izostanka povratne sprege ne može da razume niti da reprodukuje govor.

Razvoj centara za sluh i govor najintenzivniji je u prvim mesecima života. U toku prelingvalnog perioda kod deteta se stvaraju zvučne slike koje nisu čvrsto fiksirane u centralnom nervnom sistemu (CNS) i mogu se korigovati. Oštećenje sluha i slušnog sistema u prvih 36 meseci dovodi do zaostajanja razvoja jezika i govora. Zato je rano otkrivanje slušnih oštećenja kod beba preduslov za dobar otoaudiološki tretman. On obuhvata habilitaciju sluha i govora, i medikamentozno-hirurški tretman kod pojedinih oboljenja spoljnjeg ili srednjeg uva, a koja pogoršavaju osnovni slušni hendikep unutrašnjeg uva i remete habilitaciju sluha i govora.

Dosadašnje iskustvo nam govori da se oštećenja sluha kod dece relativno kasno otkrivaju. Samim tim kasno se počinje sa habilitacijom sluha i govora, i rezultati nisu zadovoljavajući. Ovo se prvenstveno dešava zbog predugog čekanja roditelja da dete spontano progovori, ali i zbog prethodnih pregleda u institucijama različitih nivoa kompetentnosti – i kada su rezultati ispitivanja kontraverzni, zbog čega roditelji dugo traže izlaz šetajući od jedne do druge institucije.

Iz ovih razloga u Opštoj bolnici MediGroup uveli smo objektivno ispitivanje sluha kod novorođenčadi pre otpusta iz bolnice, metodom auditivno evociranih potencijala moždanog stabla (BERA) i akustičke impendancmetrije.

Sva novorođena deca podeljena su u dve grupe: novorođenčad bez rizika i novorođenčad sa visokim rizikom za oštećenje sluha. Grupa novorođenih beba sa visokim rizikom obuvata: asfiktičnu novorođenčad, novorođenčad sa ozbiljnom sistemskom infekcijom, onu kod kojih su primenjivani ototoksični lekovi, potom bebe koje su imale visoke vrednosti bilirubina koje su indikovale eksangvinotransfuziju, pa novorođenčad čije su majke imale TORCH infekciju u trudnoći, kao i novorođenčad sa razvojnim anomalijama spoljašnjeg i srednjeg uha, nepca i drugih segmenata glave, i konačno novorođenčad sa gluvoćom u porodici.

U opštoj populaciji oštećenje sluha se javlja kod 1 na 750 živorođene dece, dok se jedinicama intenzivne neonatalne nege oštećenje sluha javlja kod 1 na 49 dece.

Auditivni evocirani potencijali moždanog stabla su odgovori slušnog živca i moždanog stabla na akustičku stimulaciju unutrašnjeg uva tj. kohlee. Zvučno podražene slušne ćelije senzornog organa, njih oko 20.000, šalju bioelektrični potencijal u centre za sluh koji su smešteni u slepoočnom režnju. Biološki tok u moždanom stablu pobuđuje pojedine slušne structure, odnosno centre na bioelektričnu aktivnost, što mi registrujemo kao 5 talasa. Ispitivanje je reproducibilno, i na njega ne utiču san, lekovi i anestezija. Radi se sa širokopojasnim visokofrekventnim klikom za frekventno područje od 2000 do 8000 Hz, a niski i srednji registar se ispituje ton pipom ili logonom. Kod teških oštećanja sluha u visokom registru ispitivanje se nastavlja akustičkom impendancmetrijom, odnosno ispitivanjem praga  akustičkog refleksa.

Na osnovu ovako kompleksnog ispitivanja možemo doneti kompetentnu odluku da li je slušno hendikepirano dete za slušnu amplifikaciju slušnim aparatima ili za kohlearni implant kod dubokih nagluvosti. Ove metode nam omogućavaju da jasno diferenciramo disfaziju zbog senzorineuralnog slušnog hendikepa do emocionalnog kod autizma.

Ispitivanje kod beba radimo bez anestezije, a kod veće i nemirne dece do 6 ili više godina u kratkotrajnoj  inhalacionoj anesteziji. Pre otpusta iz bolnice svaka beba dobija audiološki karton za dalje praćenje. Decu iz rizičnih grupa pratimo na 6 meseci tokom 3 godine, a decu sa normalnim sluhom na godinu dana prve dve godine, i pred polazak u školu.

 Prof. dr Boris Kitanoski, otorinolaringolog-neurootolog

Blagotvorno tuširanje

Tuširanje u bilo koje doba dana predstavlja savršen način da se opustimo, jer tokom ovog čina nestaje loše raspoloženje, stres, pa čak i višak kilograma, ističe bečki naučnik dr Hademar Bankhofer. Naime, mlaz vode kojem se izlažemo pod tušem snabdeva telo toplotom koja prija i leči, opušta mišiće, zglobove i kičmu. Istovremeno, voda prijatne temperature podstiče stvaranje serotonina, poznatog kao hormon sreće, koji ljude čini dobro raspoloženim. 

Samo nekoliko minuta tuširanja spira svako opterećenje izazvano stresom i uspostavlja unutrašnju harmoniju, tvrdi Bankhofer. Pritom, ukoliko se za tuširanje koristi kupka sa mirisom grejpfruta, komorača ili estragona, dodatno se aktiviraju nervi koji pomažu sagorevanje masti u organizmu. Raspoloženje takođe podižu i mirisne note limuna, pomorandže i jasmina. 

Da bi tuširanje bilo zdravo i krajnje blagotvorno, treba da traje kratko, ne duže od pet minuta, a da temperatura vode ne bude previše visoka. Dugo tuširanje, kao i previše sapuna, slabe zaštitni omotač kože i isušuju je, a posledice mogu da se ispolje u vidu zapaljenja i drugih dermatoloških oboljenja. Telo posle tuširanja treba temeljno obrisati, a suvu kožu obavezno namazati kremom ili hranljivim uljem.

Nigde bez flašice vode

Na velikoj vrućini, posebno leti, kada se telo pojačano znoji te tako i rashlađuje, lako može da dođe do dehidracije. Da bi se to sprečilo, treba unositi tečnost, najbolje prirodnu vodu, čak i onda kada se ne oseća žeđ. Jer, kada se ovaj osećaj javi, telo je već ostalo bez dovoljno tečnosti.

Dešava se, međutim, i da osećaj žeđi izostane, a da telo signalizira da je dehidriralo na neke druge načine. Koja je, onda, tajna održavanja hidriranosti organizma? Pijte vodu tokom celog dana, u manjim količinama i češće, pre nego što osetite da ste žedni.

Tokom toplih letnjih dana ovo je važno ne samo u slučaju fizičke aktivnosti, nego i dok se boravi u toplim prostorijama, prevozu, gradu ili prirodi, praktično svuda i u svako doba. Unošenje dovoljno tečnosti pomoći će vam da se i po vrućini osećate sveže koliko god je to moguće.

Posezanje za čašom ili flašom vode samo pri senzaciji žeđi je velika greška jer čovek može da dehidrira a da toga nije ni svestan. Telo nas u takvim situacijama na različite načine opominje, ali mnogi te signale ne protumače ispravno. Kada nastupi dehidracija najčešće opada krvni pritisak, a to prate jake glavobolje i vrtoglavice.

GUTLJAJ PO GUTLJAJ

Ne preporučuje se unošenje velike količine vode odjednom zbog toga što se ubrzo javlja pojačan nagon za mokrenjem, nakon čega organizam opet ostaje bez tečnosti. Stoga, vodu treba piti po malo, i u kontinuitetu od jutra do mraka. To naročitio važi za osobe koje pate od bolesti srca, koji unosom veće količine tečnosti mogu da opterete kardiovaskularni sistem i pogoršaju zdravstveno stanje.

I kroz potrebu za mokrenjem možete da ocenite stepen hidriranosti organizma. Ako ne mokrite više od tri puta dnevno znači da ne unosite dovoljno tečnosti. Iako je preporuka da se dnevno unese najmanje dva litra tečnosti, koliko ćete vode ili drugih napitaka - najbolje nezaslađenih čajeva i prirodnih sokova - popiti, individualno je. Tečnost treba unositi prema tome koliko se znojimo, pa je onima koji se ne znoje, i ne naprežu ni fizički ni mentalno, čak i na letnjoj žegi dovoljno litar i po do dva tečnosti. S druge strane, oni koji rade na otvorenom, koji se bave teškim, posebno fizičkim poslovima, i kroz znojenje gube znatnu količinu tečnosti, mogu da popiju i po pet, šest litara vode.

Prvi znak dehidratacije može da bude i nervoza, a naučnici sa jednog američkog univerziteta tvrde da i sasvim blaga dehidratacija može da vam promeniti raspoloženje i sposobnost razmišljanja.

- Čak i blaga dehidratacija, odnosno gubitak samo 1,5 odsto normalne zapremine vode u telu, a koja se dešava usled uobičajenih, svakodnevnih aktivnosti, može narušiti naše raspoloženje, posebno kod žena koje su vrlo osetljive - kaže profesor Haris Liberman. - Stvar je u tome što se osećaj žeđi ne javlja dok ne dehidriramo do jedan ili dva posto. Do tada već nemamo dovoljno vode i to utiče na naš mozak i telesno stanje. Zato je važno da pijete dovoljno vode bez obzira da li ste sportista ili sedite ispred računara.

Paprika čuva oči

Sezona je paradajza, paprike, krastavca, boranije, dinje, lubenice... Blagodet sezonskih namirnica trebalo bi maksimalno iskoristiti jer je sve povrće i voće izuzetno korisno za zdravlje. A najbolji čuvar očiju i vida među njima je paprika.

Paprika ima nisku kalorijsku vrednost, a pri tome je veoma bogat izvor vitamina C, kao i luteina i zeaksantina, dva antioksidansa koji igraju važnu ulogu u prevenciji katarakte, kao i bolesti srednjeg dela mrežnjače oka, tzv. makularne degeneracije, koja se javlja kod starijih osoba.

Naučnici su otkrili da ove supstance za čak 79 odsto umanjuju rizik od pojave očnih bolesti kod osoba sa visokom stopom rizika. Lutein i zeaksantin pripadaju grupi karotenoida, pigmenata koji paprici daju žutu i crvenu boju, a ima ih i u mrežnjači oka koju štite od negativnog uticaja svetlosti. Iako luteina i zeaksantina ima i u zelenom povrću poput spanaća i brokolija, kao i u voću narandžaste ili žute boje, paprika je njihov najveći izvor. I, zato, tokom sezone trebalo bi je svakodnevno konzumirati, pre svega svežu u salatama, ali i pečenu ili kuvanu.

Brzo i lako do tačne dijagnoze u borbi protiv zdravstvenih tegoba

Otvoreni multidisciplinirani Centri u Opštoj bolnici MediGroup

Osluškujući potrebe svojih pacijenata, uz analizu najčešćih simiptoma zbog kojih im se obraćaju, u Opštoj bolnici Medigroup formirani su multidisciplinarni Centri koji omogućavaju da se u jednom danu, uz vrhunsku stručnost lekara kao i sav komfor pacijenta, utvrde uzroci simptoma, brzo i tačno postavi dijagnoza te odredi adekvatna terapija. Tako su nedavno sa radom započeli Centar za kardiovaskularne poremećaje i hipertenziju, Centar za bol, Centar za poremećaje disajnih puteva, Centar za glavobolju, Centar za poremećaje unutrašnjih žlezda i metabolizam kao i Centar za prevenciju razvojnih teškoća kod dece.

“Da bi rešili svoj problem, pacijenti su morali da zakažu preglede kod nekoliko specijalista, pri čemu su morali da dolaze u različita vremena i dane. Ovo je dovodilo do produženja vremena potrebnog za postavljanje dijagnoze i lečenja, većeg gubitka vremena kao i većih finansijskih izdataka. Kako svoje aktivnosti usmeravamo i prilagođavamo potrebama pacijenata, želeli smo to da promenimo” – ističe profesor dr Aleksandar Ljubić, medicinski direktor MediGroup platforme, i dodaje: “Izdvojili smo najćešće probleme zbog kojih su pacijenti dolazili i u Opštoj bolnici MediGroup formirali Centre prema simptomima. Ovako organizovani Centri omogućavaju pacijentu da u istom danu po zakazivanju, uz manje finansijske izdatke, dobije tačnu dijagnozu i brže započne lečenje”.

Centri su osmišljeni tako da ih čine lekari odgovarajućih specijalnosti, laboratorijske i imidžing dijagnostike i po porebi terapije, a koji mogu da odgovore svakom problemu zbog kojih se pacijenti najčešće obraćaju. Istog dana po zakazivanju obavljaju se pregledi, postavlja dijagnoza, preporučuje ili vrši lečenje. Za svakog pacijenta zadužen je po jedan lekar koji vodi čitav proces i na kraju predočava zajedničko mišljenje lekara različitih specijalnosti o problemu koji pacijent ima. Da bi se obavili svi pregledi potrebno je 2 do 2,5 sata, odnosno po pola sata za pojedinačne preglede kod specijaliste. Laboratorija  I imidžing takođe zahtevaju neophodno vreme. Valja napomenuti i to da pacijent zaobilazi i uobičajenu administraciju koja je, u trenucima kada pacijent ima zdravstveni problem, i više nego naporna i iscrpljujuća. Naravno, ukoliko pacijent izrazi želju ili je iz unutrašnjosti, može biti smešten u samoj Opštoj bolnici MediGroup kako bi se narednog dana obavili dodatni pregledi ukoliko je to potrebno.

Kako to u praksi izgleda?

“Ako pacijent, na primer, ima bol u stomaku, dovoljno je da pozove call centar Opšte bolnice MediGroup. Na telefon će se javiti lekar kome će pacijent objasniti svoj problem. Lekar iz call centra, potom, organizuje sve što pacijentu treba, to jest određuje kom Centru će se pacijent prijaviti i koji će ga lekar primiti i biti zadužen za njega. Istog dana po pozivu, pacijent dolazi u Opštu bolnicu MediGroup. Posle prvog pregleda, određuje se koje će sve specijalnosti učestvovati u pregledu, koja laboratorija i dodatna dijagnostika treba da bude urađena. Nekoliko sati nakon urađene dijagnostike i konsultacije sa lekarima koji su pregledali pacijenta, zajednički stav o daljem lečenju iznosi nadležni lekar. Na primer, ako je pacijent imao bol u stomaku, njega će prvo pregledati hirurg, zatim internista, ukoliko je potrebno urolog ili ginekolog i drugi lekari po potrebi. Radiolog će uraditi potrebnu imidžing dijagnostiku i odmah će biti urađene neophodne laboratorijske analize. Potom će lekar koji je primio pacijenta, u ovom slučaju hirurg, uz konsultaciju sa drugim lekarima, dati konačnu dijagnozu i predložiti način lečenja” – objašnjava prof dr Aleksandar Ljubić.

Ono što svakako ove Centre Opšte bolnice MediGroup izdvaja od uobičajenog rada u primarnoj zaštiti je princip posvećenosti pacijentu i orijentisanja prema simptomima. Pacijent ne treba da luta i da razmišlja gde će sve obaviti preglede, već će biti stručno vođen od strane lekara Opšte bolnice MediGroup. Sistem je prilagođen potrebama pacijenta -  svi neophodni specijalisti su njemu na usluzi onda kada je to pacijentu i potrebno. 

 Profesor dr Aleksandar Ljubić

Trudnica na putovanju i odmoru

Kada je idealno vreme za trudnice da idu na odmor? Kako odabrati pravu destinaciju, smeštaj i prevozno sredstvo, šta spakovati, koje aktivnosti (ne)upražnjavati...? Odgovore na ova pitanja, kroz niz korisnih i praktičnih saveta za bezbrižan i prijatan odmor u trudničkim danima, pročitajte u tekstu objavljenom u magazinu "Mama & Beba"

Put do dobrog zdravlja

Redovni lekarski pregledi – put do dobrog zdravlja

Dobro zdravlje je kapital koji treba pažljivo pratiti i na vreme u njega ulagati. Redovni pregledi su pouzdan način da se na vreme prepoznaju prvi simptomi i tako spreči veća šteta

BEZ obzira na to koliko smo zauzeti svakodnevnim obavezama neophodno je da imamo vremena i za redovne lekarske preglede kako bi pravovremeno otkrili ili prevenirali bolesti. Pritisnuti svakodnevnim obavezama, često smo prinuđeni da pravimo kompromise, koji se kasnije mogu odraziti na naše zdravlje, kao što su nedovoljno sna ili nepravilna i neregularna ishrana. Zbog svega toga, u prilici smo da previdimo znake i simptome ozbiljnih bolesti ili stanja. Ljudi često saznaju da imaju zdravstveni problem, kao što je  kardiovaskularna ili maligna bolest, tek onda kada je kasno za bilo kakvu terapiju.

 Većina nas se lekaru javlja samo onda kada oseća da nešto nije u redu. Ali, nažalost, mnogi simptomi veoma ozbiljnih bolesti se često ne vide ili ne osete. Zato su redovni lekarski pregledi, bez obzira što u tom trenutku možda nismo bolesni, nezamenjivi i trebalo bi da ih poverite vašem porodičnom lekaru (ili vašem lekaru opšte medicine). Cilj redovnih pregleda je da se potencijalna bolest otkrije u svom ranom stadijumu kada je moguće da se uspešno izleči ili pak da se bolest prevenira poštujući savete lekara za zdrav život. Porodični lekar je taj koji bi trebalo da obavi opšti pregled, uradi neophodne analize i, ako je potrebno, pošalje vas na dodatne specijalističke preglede. On, takođe, vodi računa o svim vašim medicinskim pregledima i nalazima i čuva ih za ubuduće.

Odrasli do 40 godina starosti bi trebalo da idu na redovne lekarske preglede bar jednom u dve godine, a stariji od 40 godina, jedanput godišnje ili češće.

MEDICINSKA ISTORIJA

Anamneza ili medicinska istorija: Pre pregleda trebalo bi da kažete lekaru o navikama u ishrani, fizičkoj aktivnosti, lekovima koje uzimate, da li koristite alkohol ili duvan, rizičnom seksualnim ponašanju, da li je u porodici neko bolovao od karcinoma dojke, prostate, debelog creva ili melanoma, zatim dijabetesa, astme, glaukoma, žutice, bolesti srca i krvnih sudova. Ove informacije su lekaru veoma značajne, jer će na osnovu njih proceniti koliki je vaš rizik da obolite od određenih bolesti, i na osnovu toga će se možda odlučiti da vas pošalje da uradite određene analize.
Fizikalni pregled: Lekar će vam izmeriti visinu, težinu i krvni pritisak, zatim poslušati srce, pluća i karotidne arterije u potrazi za eventualnim poremećajima kao što su, na primer, šum srca, ili poremećaj disajnih organa. Lekar će uz to da pogleda oči, uši, usta i grlo, zatim da palpira (pipne) limfne žlezde, štitnu žlezdu i abdomen. Na kraju, pregledaće kožu u potrazi za kožnim promenama, koje bi mogle da potiču od različitih kožnih bolesti ili karcinoma kože.
Saveti: Posle anamneze i fizikalnog pregleda lekar će porazgovarati sa vama o uočenim faktorima rizika i prodiskutovati o vašim navikama, koje bi trebalo da promenite kako bi ostali zdravi. Lekar će vam, takođe, reći i koje laboratorijske analize treba da uradite, i koliko često treba da ih obavljate.
Laboratorijske analize: Uobičajene analize su za dijabetes, seksualno prenosive bolesti, tuberkolozu, rak prostate i tzv. skrining testovi za bolesti kardiovaskularnog sistema, krvi, bubrega ili jetre. Dodatne analize se rade ukoliko postoje rizici za oboljevanje, a bazirani su na anamnezi ili pregledu.

DETEKCIJA BOLESTI

Krvni pritisak: I nizak i visok krvni pritisak mogu loše da utiču na zdravlje. Visok krvni pritisak može da dovede do infarkta srca ili šloga. Ukoliko je krvni pritisak normalan, redovnim merenjem lekar stiče osnovu sa kojom može da poredi kasnija merenja. Ukoliko jednom uoči da je došlo do promene naložiće redovna, svakodnevna merenja i, ako je potrebno - dodatne analize.
Analiza urina: Analiza urina se rutinski radi da bi ga testirali na prisustvo krvi, šećera, proteina, acetona, bakterija i sl., a koji mogu da ukažu na bolesti bešike, bubrega, jetre, dijabetes, žuticu ili infekciju.
Analiza krvi: U analizu krvi ulazi krvna slika, šećer u krvi, hormoni štitne žlezde, elektroliti (natrijum, kalijum i hlor), holesterol, masnoće i ostale analize, a zavisi od  anamneze i predhodnih rezultata pregleda.
Nivo holesterola: Svaki odrastao čovek bi trebalo da povremeno prekontroliše nivo holesterola u krvi. Povišen holesterol je značajan faktor rizika za bolest koronarnih arterija. Ako je povišen mogu se uraditi dodatni testovi na HDL (dobri) i LDL (loši) holesterol.
Rendgenski snimak pluća: Snimak pluća se radi da bi otkrili ozbiljne bolesti pluća (tuberkolozu, emfizem, rak pluća i sl.) dovoljno rano da možemo da ih uspešno lečimo.
EKG (Elektrokardiogram): Savetuje se da se na prvom pregledu uradi osnovni EKG snimak i, ako je on u redu, da se ponavlja na svakih godinu do dve. EKG pokazuje električnu mapu srčanog rada i može nam ukazati na potencijalne probleme kao što su: infarkt, predinfarktno stanje, nepravilan ritam, uvećanje komora i pretkomora srca, povišen ili smanjen nivo kalijuma u krvi i ostalo.

KARCINOM NA TESTU

Testovi za žene: Mamografiju treba raditi jednom godišnje nakon navršene 40-te godine života, zajedno sa mesečnim samopregledom dojki. Za rano dijagnostikovanje karcinoma grlića materice i karcinoma ženskih polnih organa savetuje se Papanikolau test i ginekološki pregled jednom godišnje. Kod žena sa povećanim rizikom od osteoporoze, radi se merenje gustine kostiju (osteodenzitometrija).
Testovi za muškarce: Pregled prostate i analiza krvi na nivo PSA (Prostata Specifičnog Antigena) su neophodni za rano otkrivanje karcinoma prostate. Pregledi prostate se savetuju muškarcima nakon navršene 50-te godine života, jednom godišnje.
Test stolice na okultno krvarenje: Ovaj test, koji bi trebalo raditi jednom godišnje, utvrđuje da li ima tragova krvi u stolici i služi kao indikator mogućeg karcinoma debelog creva.
Kolonoskopija i fleksibilna sigmoidoskopija: Ovi pregledi se rade da bi se otkrili karcinomi debelog creva. Ako u porodici imate nekoga ko je bolovao od karcinoma debelog creva ili ako lekar uoči druge faktore rizika za karcinom debelog creva, preporučiće vam ove preglede. Kolonoskopija se preporučuje svakih 10 godina. Osobe starije od 50 godina bi trebalo da idu na fleksifilnu sigmoidoskopiju svakih pet godina. 

Centar za prevenciju razvojnih teškoća i ranu razvojnu stimulaciju dece

Razvoj deteta je složen proces i zavisi od unutrašnjih i spoljašnjih faktora i uticaja. Podložan je raznim promenama i ne odvija se uvek skladno, a rana dijagnostika omogućava blagovremeno intervenisanje i praćenje razvoja.

Život deteta i njegov razvoj počinje pre rođenja, još u telu majke, koje čini prvo polje sredinskih i socijalnih uticaja presudnih za razvoj. I zato:

·         Planirajte trudnoću ili se potrudite da saznate što ranije da ste trudni

·         Obratite pažnju na ishranu, kretanje, korišćenje lekova, kozmetičkih preparata, stres ...

·         Redovno kontrolišite trudnoću jer prenatalna iskustva deteta su neizbrisiva i čine zametak budućeg razvoja

Kada se dete rodi pružajte mu vestibularna zadovoljstva, jednostavnije rečeno ljuljajte svoju bebu u naručju jer je ritam otkucaja majčinog srca smiruje. Melodičnost vašeg glasa već poznaje, pa joj pričajte, pevušite. Tako ćete joj uliti poverenje i sigurnost u novom okruženju u kojem se našla. Ubrzo će vas darovati osmehom, dozivaće vas praskavim zvukovima i gukanjem. Ne zaboravite na pokrete zadovoljstva koje beba izvodi. Mamite je kako bi što bolje uvežbala i krenula ručicama u prostor izvan svog tela, pratila pogledom, nešto dodirnula... Na taj način počinje socijalizacija – interakcija i učenje.

Svako dete je spremno da uloži napor da bi nešto uvežbalo, osvojilo i krenulo dalje. Roditelji imaju veliku ulogu i odgovornost da detetu osim nege pruže dovoljno stimulacija i iskoriste njegove pokretačke potencijale. Plastičnost dečijeg mozga u najranijem uzrastu je velika i odlično reaguje na sve vrste impulsa iz spoljne sredine. Genetski program je dat, predispozicije postoje, ali rana iskustva su ta koja podstiču moždane strukture i funkcije. Impulsi čine nervne puteve prohodnim, moždane veze jakim, stabilnim, efikasnim. Oni putevi koji se ne koriste bivaju eliminisani.

Prva godina života je prva stepenica koju dete osvoji. Sve što se događa, dešava se po prvi put i veoma je važno za dalji razvoj. Ne postoji period u životu u kome se ovlada tako velikim brojem veština kao u ovom periodu. Zato, uz pomoć ove skraćene liste provere, obratite pažnju na sledeća odstupanja u razvoju:

·         Usmerenost pažnje–svestnost: da li razgleda stvari u prostoriji, zagleda nešto 30 sekundi?

·         Posezanje za predmetom: da li grabi predmet i vuče ga ka sebi?

·         Prepoznavanje odnosa ja-ti: da li se osmehuje kad mu se smeškate, klima glavom, taši rukama i skriva se?

·         Prepoznaje gde je mama: da li se okreće prema majci na pitanje „gde je mama“?

·         Da li razume zabranu 'ne-ne'?

·         Komunicira pri odlasku – da li maše 'pa-pa'?

Isto tako, uočite sledeće oblike ponašanja:

·         Da li pokazuje interesovanje za drugu decu?

·         Da li se pretvara da razgovara telefonom, vozi auto, hrani lutku ...?

·         Da li koristi kažiprst da nešto pokaže?

·         Da li donese predmet u želji da vam ga pokaže?

·         Da li se odaziva na ime?

·         Da li prati vaš prst i pravac pokazivanja?

·         Da li ste se nekad zapitali ili posumnjali u nešto što ste primetili (da li je moje dete...?)

Razvoj do treće godine je sledeća stepenica kojom će se dete popeti. Moguće su promene, jer se zahtevi kojima dete teži i koje mu drugi postavljaju povećavaju. Razvojne etape su međusobno povezane i uslovljene. Trogodišnje dete zna da kaže svoje ime, koliko ima godina, kog je pola, da pokaže glavne delove tela, ponešto ume samo da svuče i obuče, da jede... Razume govor, govor je razvijen, za sebe koristi zamenicu ’ja’, zna kratke pesmice, da imitira, da se igra predmetima.

Na sledećem nivou, od 4. do 6./7. godine, razvoj se odvija pre svega uvežbavanjem pokreta i veština. Pokreti i tonus se prilagođavaju predmetima, aktivnostima, teži se preciznosti, samostalnosti i dete procenjuje šta može. Upotrebljava jednu ruku kao dominantnu. Ostvaruje prva druženja, osećanja izražava rečima, manje motorno. Traga za uzročno-posledičnim relacijama. Zna da složi sliku iz delova, da ispriča dogadjaj ili kratku priču.

Razvojni poremećaji se na ovom uzrastu lakše prepoznaju. Možda su začeci bili prisutni i ranije, diskretni, manje upadljivi, zanemareni. Šta god, dragoceno vreme je propušteno za intervenciju i verovatno će biti potrebno više rada, truda i vremena kako bi se propušteno nadoknadilo. S druge strane, polazak u školu se bliži, a roditelji postaju sve zabrinutiji, nestrpljiviji i zahtevniji. Za školu je potreban 'kapital' koji se ne troši, već uvećava. Ipak, decu ne smemo plašiti školom.

Dinamika razvoja nam omogućava da prepoznamo i pravovremeno interevenišemo kod mogućih poremećaja. Ponašanje je najuočljiviji pokazatelj razvojnih sposobnosti. Približno je jednako kod sve dece tako da se može proceniti da li ponašanje odgovara uzrastu deteta. To nam omogućava da ga stimulišemo i usmerimo u željenom pravcu. Kao i svi mališani i deca sa smetnjama u razvoju prolaze istim putem. Oštećenja čula ili motorike, zatim usporen ili neujednačen razvoj jedne ili više oblasti funkcionisanja remete celovit pristup informacijama. To dalje utiče na saznajne funkcije, govor i osećanja, i u celini na razvoj potencijalnih sposobnosti deteta.

Da bi se to blagovremno sprečilo, ublažilo ili stimulisao dalji razvoj, potreban je multidisciplinaran pristup i saradnja svih službi koje vode brigu o deci. Tu pre svega mislimo na pedijatre i razvojna savetovališta. Oni su ti koji redovnim pregledima mogu da uoče različita odstupanja od onih diskretnih, pa do složenijih. Postupak može biti preventivan ili dijagnostički, usmeren na druge specijalističke službe. Ukoliko se poteškoće ne primete ili olako shvate može, u kasnijem uzrastu, doći do pojave različitih odstupanja koja dalje remete, produbljuju ili usložnjavaju razvoj deteta.

Tretman bi trebalo započeti što ranije i na taj način stvoriti optimalne uslove za ispoljavanje i razvoj deteta. Veoma je važna saradnja sa roditeljima, timski rad, i praćenje kao sastavni deo tretmana.

Centar za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju (C.S.P.E.R) koji je počeo sa radom u Opštoj bolnici MEDIGROUP pruža stručnu pomoć roditeljima i deci koja imaju teškoće u razvoju u oblasti motorike, govora, saznavanja i emocija, i vrši procenu funkcionalnog nivoa deteta i sprovodi tretman.

Tim stručnjaka čine defektolozi različitog profila (logopedi, oligofrenolozi, somatopedi, fizioterapeuti, okupacioni terapeuti, psiholozi). U radu se koristi nekoliko različitih metoda, a to su: reedukacija psihomotorike, senzorna integracija, DIR/Floortime, logopedski tretman uz korišćenje digitalnog logopedskog seta (Behringer), psihološka procena pomoću testova i tereapijski razgovori sa psihoterapeutom. Obratite nam se, a mi ćemo vam pružiti potrebnu stručnu pomoć. 

Tatjana Govedarica, spec.opšte defektologije, reedukator psihomotorike