Na velikoj vrućini, posebno
leti, kada se telo pojačano znoji te tako i rashlađuje, lako može da dođe do
dehidracije. Da bi se to sprečilo, treba unositi tečnost, najbolje prirodnu
vodu, čak i onda kada se ne oseća žeđ. Jer, kada se ovaj osećaj javi, telo je već ostalo bez dovoljno tečnosti.
Dešava se, međutim, i da osećaj žeđi izostane, a da
telo signalizira da je dehidriralo na neke druge načine. Koja je, onda, tajna
održavanja hidriranosti organizma? Pijte vodu tokom celog dana, u manjim
količinama i češće, pre nego što osetite da ste žedni.
Tokom toplih letnjih dana ovo je važno ne samo u slučaju fizičke
aktivnosti, nego i dok se boravi u toplim prostorijama, prevozu, gradu ili prirodi,
praktično svuda i u svako doba. Unošenje dovoljno tečnosti pomoći će vam da se
i po vrućini osećate sveže koliko god je to moguće.
Posezanje za čašom ili flašom vode samo pri
senzaciji žeđi je velika greška jer čovek može da dehidrira a da toga nije ni
svestan. Telo nas u takvim situacijama na različite načine opominje, ali mnogi
te signale ne protumače ispravno. Kada nastupi dehidracija najčešće opada krvni
pritisak, a to prate jake glavobolje i vrtoglavice.
GUTLJAJ PO GUTLJAJ
Ne preporučuje se
unošenje velike količine vode odjednom zbog toga što se ubrzo javlja pojačan
nagon za mokrenjem, nakon čega organizam opet ostaje bez tečnosti. Stoga, vodu
treba piti po malo, i u kontinuitetu od jutra do mraka. To naročitio važi za
osobe koje pate od bolesti srca, koji unosom veće količine tečnosti mogu da
opterete kardiovaskularni sistem i pogoršaju zdravstveno stanje.
I kroz potrebu za mokrenjem možete da ocenite
stepen hidriranosti organizma. Ako ne mokrite više od tri puta dnevno znači da
ne unosite dovoljno tečnosti. Iako je preporuka da se dnevno unese najmanje dva
litra tečnosti, koliko ćete vode ili drugih napitaka - najbolje nezaslađenih
čajeva i prirodnih sokova - popiti, individualno je. Tečnost treba unositi prema
tome koliko se znojimo, pa je onima koji se ne znoje, i ne naprežu ni fizički
ni mentalno, čak i na letnjoj žegi dovoljno litar i po do dva tečnosti. S druge
strane, oni koji rade na otvorenom, koji se bave teškim, posebno fizičkim
poslovima, i kroz znojenje gube znatnu količinu tečnosti, mogu da popiju i po
pet, šest litara vode.
Prvi znak dehidratacije može da bude i nervoza,
a naučnici sa jednog američkog univerziteta tvrde da i sasvim blaga
dehidratacija može da vam promeniti raspoloženje i sposobnost razmišljanja.
- Čak i blaga dehidratacija, odnosno gubitak samo
1,5 odsto normalne zapremine vode u telu, a koja se dešava usled uobičajenih,
svakodnevnih aktivnosti, može narušiti naše raspoloženje, posebno kod žena koje
su vrlo osetljive - kaže profesor Haris Liberman. - Stvar je u tome što se
osećaj žeđi ne javlja dok ne dehidriramo do jedan ili dva posto. Do tada već nemamo
dovoljno vode i to utiče na naš mozak i telesno stanje. Zato je važno da pijete
dovoljno vode bez obzira da li ste sportista ili sedite ispred računara.